Класична поезија

Буктиња у Тами

Горан Полетан

 

Ода Општем

На свом путу стамен стојим,
свјестан шта ми судба спрема.
Зар нестанка да се бојим,
да сам ништа, да ме нема…!?

Идем путем свог прауточишта,
спасоносне, вјечите празнине.
Једно желим, ако желим ишта,
милозвучну музику тишине.

Нема краја, ни почетка,
живот тек је путовање.
Свак’ је предак неког претка:
душе станишта мјењање.

Све што живи, што се миче,
у тај закон се уклапа,
из једнога то све ниче
и све се у једно стапа…

Путевима Славе

Горан Полетан

 

Свест

Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!

Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!

Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,

а јадан је онај што је препун здравља,
а не зна здравље своје да негује,
већ сваке ноћи чашицом наздравља
и сваким даном све се више трује.

Нема ничег’ да се потрошит’ не може
и ничег да се не може зарадит’,
богат може остат’ го, до голе коже,
а сиромах воћем нјслађим се сладит’.

Свакога ће од нас Господ искушати:
платити толико, кол’ко зарадимо.
Свакоме ће право по заслузи дати,
а свако је избор за одлуке им’о…

Старе Ватре…

Горан Полетан

 

Тајна Старога Града

Између зидина древнога града,
које прекривају земља и трава,
вишевјековна тишина влада
и неумитност заборава.

Ништа не слути на дане славе,
улице пуне веселе граје,
храбре војнике, мудре главе,
препуне злата царске одаје…

А некад је ту живот цвао,
посебно у топле љетње дане,
кад би се народ окупљао
на великом тргу, око фонтане.

Баш једне такве вечери љетње,
млада дјевојка, божанског лика,
запазила је, током шетње,
младића, војног заповједника…