Моја Родбина

Моја Родбина

Горан Полетан

Моја се родбина полако сели,
дијеле судбину давних им предака,
неколико кофера са собом понијели,
сузних очију и тешка корака.

Моја се родбина полако сели,
њихове вапаје нико ни не слуша,
као кад се човјек са животом дијели,
…одлази тијело, ал’ остаје душа.

Моја се родбина полако сели,
тмурни, као да сунце их не грије.
Ја их водим тамо гдје нису жељели,
баш као Мојсије, или Арсеније…

Моја се родбина полако сели.
Судбина их води на други крај свијета.
Знају: нигдје им се нико не весели,
и рођеном брату избјеглица смета.

Моја се родбина полако сели,
у туђој земљи, опет све изнова…
Неки су већ нови живот започели,
али без сласти, радости и снова.