Старац

Старац

Горан Полетан

Старац, сиједи, у мом младом тијелу,
скривене суштине преде златне нити.
Расплео је дугу браду бијелу,
сав је мудрост, сав саздан од бити.

Хармонијом, миром и свјетлошћу зрачи,
на свијет овај са осмијехом гледа.
У свој чудни свијет ме све више увлачи,
своја ми искуства, давна, исповиједа.