Пољски Масакр

Пољски Масакр

Горан Полетан

⇓ download ⇓

Римски писац Клаудије Птоломеј (II век после Христа) је дао прецизну листу топонима и етнонима у Европи и Азији, наводећи да су Сармати и Словени исти народ, распрострањен по целој Европи: “Sarmatia, quae in Europa est definitur a septentrionibus oceano Sarmatico, juzta venedium sinum, et parte descriptione hanc”. Софија Давидовић–Живановић је на основу археолошког материјала доказала да су Словени и Сармати исти народ. Нестор (XII век после Христа), калуђер из Пецерске лавре у Кијеву, написао је преисторију Словена у којој, према Јозефу Шафарику, говори да су сви Словени потомци проистекли од Нојевог трећег сина Јафета и да су они после потопа населили Европу. Франц Конт, у познатом делу “Словени” каже да према Хедеру “Словени заузимају већи простор на земљи него у историји”. Нема сумње да су Словени насељавали широка пространства Европе, од Скандинавије и Балтичког мора на северу, до Медитерана на југу, и од Француске и Британије на западу, до Азије на истоку. Софија Давидовић–Живановић је приликом археолошких ископавања у Тилбарију, на ушћу Темзе, утврдила долазак Словена у Британију још у бронзано доба. Антрополошка и генетска проучавања најновијег датума потврђују да су Словени аутохтони живаљ на тлу целе Европе. Низ топонима и других разних речи у говорима народа Европе има чисто словенско порекло. О овоме су већ написане бројне књиге.

Појединим народима нордијско–немачког порекла јако је сметало словенско порекло њихових популација, поготову у време сједињавања немачких држава у велико немачко царство. У том смислу “родила?” се Нордијско–германска школа, која се трудила да на било који доступан начин потисне све што је словенско и да на сваки начин разједини словенске народе. Пример таквог разједињавања Словена у Пољској, од других словенских народа, у првом реду од Срба и Руса, описан је у овој књизи аутора Горана Полетана и Урсуле Котновски. Пољска, смештена између Русије, на истоку, и Немачке, на западу, била је плодно тло за махинације Нордијско–германске школе. У тој борби Пољацима је наметнута прво другачија и неприродна азбука, која је њихове уобичајене словенске речи изменила тако да им се изгубило словенско порекло. Временом се мењао и изговор, иако су корени речи остали исти и нико није могао да их избрише.

Аутори овог дела су успели на основу низа јасних примера да укажу, не само на нелогичности садашње пољске азбуке, коју им је наметнула Нордијско–германска школа, већ су указали и на бесмисао писања речи у савременом Пољском језику. Резултат свега овога је да се у садашње време више истичу разлике између Пољака и других Словенских народа, него што се говори о ономе што је заједничко са осталим словенским народима. Нордијско–германска школа је извршила свој утицај, не само у Пољској, већ и у другим словенским народима Европе. Са друге стране,у западним крајевима Европе брисано је сећање на све штоје словенско.

Није нам циљ да препричавамо книгу Горана Полетана и Урсуле Котновски о масакру Пољског језика. Желимо само да наведемо читаоце да пажљиво прочитају и прегледају изнету документацију и наведене примере нелогичности. На тај начин ће им бити могуће да се упусте у трагање за кореном речи сопственог језика и да швате какву је штету нанела њиховом језику реформа изведена под утицајем Нордијско–германске школе. Променом писма и језика брисани су словенски корени, а самим тим мењала се и историјска слика о пореклу и развоју пољске нације. Аутохтоно прасловенско становништво постајало је, под утицајем Германа и Римокатоличке цркве, један народ дошљака, без порекла историје и без ослонца у Европи.

Ово је разлог што топло препоручујемо читаоцима да пажљиво прочитају ову књигу, да о њеном садржају размишљају и да сами извуку закључке на основи текста. Нека сами читаоци дају свој суд.

Prof. Dr. Srboljub Živanović
– The European Institute of Early Slavonic Studies,
London, Great Britain, Director
– The International Slavonic Academy of Science, Culture, Education and Art,
Branch of Gt. Britain and Ireland, Chairman