Klasična poezija

Buktinja u Tami

Goran Poletan

 

Oda Opštem

Na svom putu stamen stojim,
svjestan šta mi sudba sprema.
Zar nestanka da se bojim,
da sam ništa, da me nema…!?

Idem putem svog prautočišta,
spasonosne, vječite praznine.
Jedno želim, ako želim išta,
milozvučnu muziku tišine.

Nema kraja, ni početka,
život tek je putovanje.
Svak’ je predak nekog pretka:
duše staništa mjenjanje.

Sve što živi, što se miče,
u taj zakon se uklapa,
iz jednoga to sve niče
i sve se u jedno stapa…

Putevima Slave

Goran Poletan

 

Svest

Blago onom narodu koji ropstvo trpi,
a svest im je svima sasvim probuđena.
On ima snagu odakle da crpi.
Za njega dolaze sretnija vremena!

Teško je narodu što je u slobodi,
a ljudi mu nemaju razvijene svesti.
Njih sve ka ropstvu i propasti vodi.
Sami će sebe u ropstvo dovesti!

Blago bolesnome koji se probudi,
pa počne tražit’ za tu bolest leka.
Taj ide ka društvu najzdravijih ljudi,
u susret sudbini srećnoga čoveka,

a jadan je onaj što je prepun zdravlja,
a ne zna zdravlje svoje da neguje,
već svake noći čašicom nazdravlja
i svakim danom sve se više truje.

Nema ničeg’ da se potrošit’ ne može
i ničeg da se ne može zaradit’,
bogat može ostat’ go, do gole kože,
a siromah voćem njslađim se sladit’.

Svakoga će od nas Gospod iskušati:
platiti toliko, kol’ko zaradimo.
Svakome će pravo po zasluzi dati,
a svako je izbor za odluke im’o.

Stare Vatre…

Goran Poletan

 

Tajna Staroga Grada

Između zidina drevnoga grada,
koje prekrivaju zemlja i trava,
viševjekovna tišina vlada
i neumitnost zaborava.

Ništa ne sluti na dane slave,
ulice pune vesele graje,
hrabre vojnike, mudre glave,
prepune zlata carske odaje…

A nekad je tu život cvao,
posebno u tople ljetnje dane,
kad bi se narod okupljao
na velikom trgu, oko fontane.

Baš jedne takve večeri ljetnje,
mlada djevojka, božanskog lika,
zapazila je, tokom šetnje,
mladića, vojnog zapovjednika…