Knez Lazar

Knez Lazar

Goran Poletan

Nebeska vojska nebeskoga kneza
Srbe i Srbiju drže u životu,
oni su nam stalna s nebesima veza,
oni nas vode kroz svaku golgotu.

Oni su zemaljsko za nebesko dali,
za nas, kroz bitku, dali žrtvu Bogu,
i u oba sveta zauvek ostali,
da Srbima večno primer davat’ mogu,

da nema granice između dva sveta,
da je stara slava i danas u javi,
da sramotom večna napravi se šteta,
koja se ne može više da ispravi.

Kosovo ističe hrabrost i izdaju.
Jedno jasno slavi, a drugom se ruga.
Lazar i Obilić primer časti daju,
Branković izdaje i brata i druga…

A šta bi smo bili bez Kosovskog mita,
da nam oni nisu pravi primer dali…!?
Kad vremena dođu, teška, bremenita…,
da li bi ko narod ponosan opstali!?

Bil’ bez Obilića i kneza Lazara,
devet Jugovića i drugih junaka
imali ponosa, i vere i dara?
Kakvi bismo bili bez takvih predaka?

Da li bi imali ponovo junaka,
koji garantuju iznova slobodu,
ili dobrog pesnika, sportistu, il’ đaka,
mudre ljude koji daju nadu rodu…

Kad kažemo Lazar mislimo Kosovo,
jer on sudbu svoju za Kosovo veza.
On je našu slavu na Kosovu skov’o,
a ono je slavno zbog slavnoga kneza,

što odabra Kosovo za tu bitku svetu,
koja Srbe, žrtvom, u nebesa diže.
Nagrada za žrtvu, baš tada prinetu,
osećam da deci, sad rođenoj, stiže.