Svest

Svest

Goran Poletan

Blago onom narodu koji ropstvo trpi,
a svest im je svima sasvim probuđena.
On ima snagu odakle da crpi.
Za njega dolaze sretnija vremena!

Teško je narodu što je u slobodi,
a ljudi mu nemaju razvijene svesti.
Njih sve ka ropstvu i propasti vodi.
Sami će sebe u ropstvo dovesti!

Blago bolesnome koji se probudi,
pa počne tražit’ za tu bolest leka.
Taj ide ka društvu najzdravijih ljudi,
u susret sudbini srećnoga čoveka,

a jadan je onaj što je prepun zdravlja,
a ne zna zdravlje svoje da neguje,
već svake noći čašicom nazdravlja
i svakim danom sve se više truje.

Nema ničeg’ da se potrošit’ ne može
i ničeg da se ne može zaradit’,
bogat može ostat’ go, do gole kože,
a siromah voćem njslađim se sladit’.

Svakoga će od nas Gospod iskušati:
platiti toliko, kol’ko zaradimo.
Svakome će pravo po zasluzi dati,
a svako je izbor za odluke im’o.