САДРЖАЈ
- СТАРАЦ
- ОДА ОПШТЕМ
- ПОНОЋ
- ПРОМАШИХ ВИЈЕК
- СЛАВУЈ И РУЖА
- У СЛАВУ ЉУБАВИ
- ДИСТАНЦА
- ВРАНЕ
- БЛИЖЕ
- ДИЛЕМА
- МОЈА РОДБИНА
- ЛИМИТ
- ДЈЕЦА ХЕРОЈА
- НИКО НЕЋЕ ЗНАТИ
- ВЕЛИКАНИ ДУХА
- МИР
- РЕАЛИСТ
- ДУХ
- ЦРНОКОСА ЉЕПОТИЦА
- ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА
- ТЕЧЕ ЖИВОТ
- ТЕБИ
- ЈЕДАН ОД МНОГИХ
- НАДА
- ЖИВОТ I И II
- ДИЈЕТЕ МОЈЕ
- РАЊЕНА ПТИЦА
- ЗНАТИЖЕЉА
- ИЗГНАНСТВО
- НЕДЈЕЉА
- КРИТИКУ ИГНОРИШЕМ
Мир
Горан Полетан
Ја нећу никоме судија бити,
не, нећу чак ни критичар…
…Зар ја другима мане тражити,
а сам их имам стотину бар!?
Моје су руке увијек раширене,
хтио бих да загрлим читав свијет.
Љубав, само љубав, тече ми кроз вене,
мржња ми не пада на памет.
Ни за чиме не вапијем више,
сад се свијета битисању дивим.
Ни за чим ми срце не уздише,
безбрижан сам, као биљка живим.
Ја не патим више ни за киме
и ни једној жеља ме не вуче,
пошто пробах све чари интиме
вреле страсти покидах обруче.