САДРЖАЈ
- СТАРАЦ
- ОДА ОПШТЕМ
- ПОНОЋ
- ПРОМАШИХ ВИЈЕК
- СЛАВУЈ И РУЖА
- У СЛАВУ ЉУБАВИ
- ДИСТАНЦА
- ВРАНЕ
- БЛИЖЕ
- ДИЛЕМА
- МОЈА РОДБИНА
- ЛИМИТ
- ДЈЕЦА ХЕРОЈА
- НИКО НЕЋЕ ЗНАТИ
- ВЕЛИКАНИ ДУХА
- МИР
- РЕАЛИСТ
- ДУХ
- ЦРНОКОСА ЉЕПОТИЦА
- ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА
- ТЕЧЕ ЖИВОТ
- ТЕБИ
- ЈЕДАН ОД МНОГИХ
- НАДА
- ЖИВОТ I И II
- ДИЈЕТЕ МОЈЕ
- РАЊЕНА ПТИЦА
- ЗНАТИЖЕЉА
- ИЗГНАНСТВО
- НЕДЈЕЉА
- КРИТИКУ ИГНОРИШЕМ
Нико Неће Знати
Горан Полетан
Одлазим. Са хладним погледом.
И нико не чује душе ми вапаје.
Одлазим. Поздрављам све редом,
док ми дио срца заувијек остаје.
Колику односим тугу у грудима,
то не види нико, нико знати неће
и мир мој у оку остати ће свима,
неће знати колико, ту, остављам среће.