САДРЖАЈ
- СТАРАЦ
- ОДА ОПШТЕМ
- ПОНОЋ
- ПРОМАШИХ ВИЈЕК
- СЛАВУЈ И РУЖА
- У СЛАВУ ЉУБАВИ
- ДИСТАНЦА
- ВРАНЕ
- БЛИЖЕ
- ДИЛЕМА
- МОЈА РОДБИНА
- ЛИМИТ
- ДЈЕЦА ХЕРОЈА
- НИКО НЕЋЕ ЗНАТИ
- ВЕЛИКАНИ ДУХА
- МИР
- РЕАЛИСТ
- ДУХ
- ЦРНОКОСА ЉЕПОТИЦА
- ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА
- ТЕЧЕ ЖИВОТ
- ТЕБИ
- ЈЕДАН ОД МНОГИХ
- НАДА
- ЖИВОТ I И II
- ДИЈЕТЕ МОЈЕ
- РАЊЕНА ПТИЦА
- ЗНАТИЖЕЉА
- ИЗГНАНСТВО
- НЕДЈЕЉА
- КРИТИКУ ИГНОРИШЕМ
Теби
Горан Полетан
Волио сам многе, многе ме вољеше…
Поклањах им себе, с пуно страсног жара,
али моме срцу нико драг не бјеше
као ти љубави, садашња и стара.
Обично се сјећамо тренутака страсти,
љубав као осјећање нема такву снагу,
ал’ тас ће, са тобом, истог трена пасти,
ако било с којом ставим те на вагу.
Знам да нико не би имао стрпљења,
к’о што ти га увијек имаш са мном мила.
Са нарави што се сваког часа мијења,
друга би ме до сад давно оставила.