САДРЖАЈ
- СТАРАЦ
- ОДА ОПШТЕМ
- ПОНОЋ
- ПРОМАШИХ ВИЈЕК
- СЛАВУЈ И РУЖА
- У СЛАВУ ЉУБАВИ
- ДИСТАНЦА
- ВРАНЕ
- БЛИЖЕ
- ДИЛЕМА
- МОЈА РОДБИНА
- ЛИМИТ
- ДЈЕЦА ХЕРОЈА
- НИКО НЕЋЕ ЗНАТИ
- ВЕЛИКАНИ ДУХА
- МИР
- РЕАЛИСТ
- ДУХ
- ЦРНОКОСА ЉЕПОТИЦА
- ТРАГЕДИЈА ГЕНИЈА
- ТЕЧЕ ЖИВОТ
- ТЕБИ
- ЈЕДАН ОД МНОГИХ
- НАДА
- ЖИВОТ I И II
- ДИЈЕТЕ МОЈЕ
- РАЊЕНА ПТИЦА
- ЗНАТИЖЕЉА
- ИЗГНАНСТВО
- НЕДЈЕЉА
- КРИТИКУ ИГНОРИШЕМ
У Славу Љубави
Горан Полетан
Волио сам те,
јер си ме вољети знала.
Зато ти и пишем овај стих.
Одабрао сам те
јер си ме одабрала,
између милиона осталих.
Сањам те,
кад год ми дођеш у снове,
а и на јави, кад год ниси ту.
Радости
увијек ми доносиш нове,
да одагнаш сваку тугу и досаду.
Вољела си кад сам
ласкао ти вјешто,
љепоту твоју ријечима славио.
И сад сам хтио
рећи, лијепо, нешто…
Био сам смислио, па заборавио.