Ја ни по чему нисам изузетан
и много је оваквих било прије мене.
Нисам заслужан, можда само сретан,
ако мислиш да сам вриједан успомене.

Ја сам само један од многих,
што су на немир осуђени.
Да цијели живот за суштином трагам
одређена је казна мени.

Зато не живим да ми масе кличу,
за пут у вјечност полако се спремам
и не очекујем да ће да ме цијене
они са којим разговора немам.

Знам да никад нећу бити схваћен,
ал’ знам и то да нисам једини.
И прије су многи исте среће били,
многи у сусрет иду тој судбини.