Skip to main contentSkip to footer

Горан Полетан

Горан Полетан

Садржај

1.

Класична Поезија

1.1

Путевима Славе

1.2

Старе Ватре Опет Пламте

1.3

Буктиња У Тами

2.

Историја

2.1

Уз Звуке Гарамута

2.2

Пољски Масакр

3.

Хаику Стих

4.

Биографија

5.

Контакт

Latinica

|

English

ДОНАЦИЈЕ

Путевима
Славе

  • САДРЖАЈ
    1. Косови Свештеници
    2. Косово
    3. Чека Косово
    4. Они Су Сејали Јунаштва Семе
    5. Кошаре, Брдо Паштрик, Горожуп
    6. Српске Мегданџије
    7. Мојковац
    8. Шајкаши – Шајкача
    9. Свети Сава
    10. Немањићи
    11. Душан Силни
    12. Кнез Лазар
    13. Милош Обилић
    14. Старина Новак
    15. Иван Грозни
    16. Алекса-Лексо Саичић И Самурај
    17. Јован Курсула
    18. Војвода Стеван Синђелић
    19. Браћа Недић
    20. Гаврило Принцип
    21. Гвоздени Пук
    22. Милунка Савић
    23. Дух Јасеновца И Доње Градине
    24. Веселин Шијаковић
    25. Дјеца Козаре
    26. Благоје Јововић
    27. Саво Лазаревић И Вучета Лазаревић
    28. Милан Тепић И Стојадин Мирковић
    29. Милош Ћирковић
    30. Војвода Александар Радуловић Шаран
    31. Руђер Бошковић
    32. Огњеслав Костовић
    33. Никола Тесла
    34. Михајло Пупин
    35. Милева Марић
    36. Милутин Миланковић
    37. Филип Вишњић
    38. Милица Стојадиновић Србкиња
    39. Његош
    40. Иво Андрић
    41. Петер Хандке
    42. Иља Числов
    43. Београд
    44. Ниш
    45. Нови Сад
    46. Свест
    47. Ти Си Син Вукa
    48. Видовдан 1168.
    49. Вук
    50. Црна Гора Сва Се Буди
    51. Република Српска
    52. Васкрсла Је Црна Гора
    53. Избор
    54. Коло Не Сме Стати

Београд

Горан Полетан

Где Сава девојаштво своје окончава
и свог се имена у браку одриче,
падајућ’ у загрљај вољеног Дунава…
Као плод љубави, један град ту ниче!

Обojе га нежно, родитељски, грле
и милују га, и хране и поје,
а онда, журно, Црном мору хрле,
кад заврше обавезе, родитељске, своје.

У подножју Авале, што се небу диже,
све више, да буде облацима ближе,
док зелена одора до воде јој пада…

Црвени кровови красе њене скуте,
прелазећи Саву, у поља, што жуте
и нешто мало зелених ливада.

Боеми Београд и славе и хвале,
многе су му жене своју љубав дале…
Прича о њему целим светом кружи.

У њега се многи, са свих страна, слише.
Tрче у њега, ноге поломише…
Никог не одбија, сваком руку пружи

и дружи се с њима све до ране зоре,
док му сви, у крилу, редом, не поспију,
пошто се од песме и дружења сморе…
У његовом крилу слатке снове снију.

Гледам дуго. Стварно, никог не одбија,
па дођох и видех… и остадох и ја!

Класична Поезија:

Путевима СлавеСтаре Ватре Опет ПламтеБуктиња у Тами

Историја:

Уз Звуке ГарамутаПољски Масакр

Хаику Стих

Кратка БиографијаКонтакт

© 2025 Горан Полетан — Сва Права Задржана.