Ја сам ваш страх!,
из најгорих снова,
што вам је у крви
још од прадедова.

Дрхте вам ноге!,
кад сте испред мене.
Осетите
моје вуч’је гене.

Јер ја сам вук!, са свим што иде с тим.
Свуда мук!, кад се појавим.

Сам, пред вама,
ја без страха стојим.
Чопора се
шакала не бојим.

Вуч’ја крв
тече ми кроз вене.
То осете којоти,
лисци и хијене.

Јер ја сам вук!, са свим што иде с тим.
Свуда мук!, кад се појавим.

Ја не цвилим,
од страха, нит’ лајем.
Кад завијам,
знак чопору дајем,

a кад се сав мој
чопор окупи,
од страха се следе
шакали и пси.

Јер ја сам вук!, са свим што иде с тим.
Свуда мук!, кад се појавим.