Док неки народи тек за ропство знају,
слаби да се икад за слободу боре,
други и њима и другим владају,
у снази моћне краљевине творе.

Неки се дигну до таквих висина,
да створе царство, а таквих је мало…
Таква беше Душана Силног царевина,
за чију моћ је пола света знало,

јер створи царство, моћно, на три мора,
моћније од Рима и од Византије,
ширећи се лако, скоро без отпора,
јер од њега већег тада било није.

Нису га ‘залуд звали Душан Силни…
Он је силан био кад се битка бије,
а у миру слуга Божији, умилни:
градио је цркве, свуд широм Србије.

У великим биткама, увек победник:
Против Угра, Бугара, против Византије…,
а на пољу правде створи Законик,
да у царству нико обесправљен није.

Ширио је царство до краја живота,
том ширењу к’о да није било краја…
Тада Србин бити било је дивота,
то је било време нашег правог сјаја,

када достигосмо ниво царевине,
што је пример који заувек остаје.
Право да до највећих висина се вине,
Србији цар Душан вечно ће да даје.