Узалуд ми доносите ваше тамне слике!
Ја их одмах светлим бојама пребојим.
Могу да буду и не знам колике…,
ја их спремно чекам, са четкама мојим!

Узалуд тражите тамну страну света!
Ја вам одмах покажем ону светлу страну.
Можете пробати, мени то не смета,
и стотину пута у једноме дану…

Узалуд причате: Далеко је нада…
На то гледам само као на незнање.
Безнадежност нећу прихватит’ никада,
јер је сваки проблем тек пролазно стање,

које је нестално, к’о и друге ствари:
на, пример, к’о киша, или грмљавина…
Вода је сад течна, сад лед, ил’ у пари…
Тако и дан чине и светло и тмина.

‘Залуд говорите: треба се предати,
нема више смисла да се човек бори.
Одмах ћу вам противаргументе дати
да стварност сасвим супротно говори.

Ако се предате, стварно нема спаса,
ако се борите и победићете.
Или сте немоћни, без воље и гласа,
ил’ себи кажете: можете и смете.

Да ли ћете живети у светлу, ил’ тами,
дал’ вас сутра боље, или горе чека…?
За своје боље борите се сами,
нешто је до Бога, нешто до човека.