Сјајна поетесо, бисеру свог рода,
што си уздизала Србство у песмама,
до висина самог небескога свода…
Примеру части, жено над женама.

К’о дијамант, међу гомилом камења,
к’о горда кнегиња, међу слушкињама,
идеал чедности, морала, поштења…
Таквих је одавно мало међу нама!

Пример беспрекорне, честите Србкиње,
из Косовског епа, сестре, праве жене…!,
ал’ се не бацају бисери пред свиње…
Премало је било умних, да те цене.

Дала си пример новим Србкињама
како се чува понос и част наша
и шта је права девојка и дама,
како се честита девојка понаша…

Баш због честитости, србскога морала,
широм су Европе многи просци снили,
да би своју љубав, можда, њима дала,
ал’ су у твом срцу само Срби били.

За тебе је Србство било изнад свега:
изнад брака, деце…, изнад личне среће:
– Ил’ ћу наћи правог Србина својега,
ил’ ме никад нико својом звати неће!

На сву жалост твоју, и Србства целога,
не беше Србина каквог си сањала,
да буде достојан за супруга твога,
како би нам пород за будућност дала,

ал’ остаде пример, што си оставила,
да сведочи шта је жртва своме роду.
Личну срећу, снове, ти си подредила
борби за србску славу и слободу!