О, лозо племенита
српских светих владара,
ваш праунук се пита:
– Где неста слава стара!?

Прадедови сте давни
свој српској данашњој деци:
цареви, краљеви славни,
патријарси и свеци!

Колико људи има
на целој овој планети
претке међ’ царевима,
да су му преци свети…!?

Кад неко може да влада
измеђ’ Византије и Рима,
не може у слабе да спада.
Мора силу да има!

Са царством да се бориш,
стално, и опстајеш…
и још државу створиш,
на таквом месту трајеш,

па још да постанеш царем
што другим земљама влада,
мораш заслуживати, барем,
да ти се диве сада

и да с усхићењем кажу,
сад праунуци твоји,
да сви се, до једног, слажу:
– Због вас Србин постоји!