Створио је Српску цркву и државу
и српску школу, српско васпитање…
Слависмо кроз векове, зато, светог Саву.
Зато га славимо и сад, ништа мање.

Клањаше се редом његовим моштима,
не само Срби, већ и Муслимани,
Католици, Јевреји… Помагаше свима!
О томе писаше путописци страни.

Милешева беше место ходочасно,
место исцељења од болести сваке.
Свети Сава помаже, беше свима јасно:
многи прогледаше, оставише штаке…

Бојали су га се и Турци дошљаци,
зато Милешеву нису ни дирали,
а и кад су хтели, његови земљаци,
мада потурчени, на њег’ нису дали.

Тако беше, све до власти Синан паше,
што одлучи мошти његове да спали,
јер он устанике српске помагаше,
у Банату што су на Турке устали.

Јадни Синан паша није знао да је
био само оруђе у Бож’јим рукама,
да помогне свецу да заувек траје
и свој дух рашири међу свима нама.

На брду Врачару страшан огањ плану!
И ватра моћну енергију створи!,
по целој Србији ветром разаслану,
да се Србин јаче за слободу бори!