Песниче наш велики, далековиди!,
толико за Србију своју си дао,
да се и најученији од нас постиди…,
а ниси ни школу, чак ни вид имао.

Да те није било, не бисмо ни знали,
за многе велике србске славне битке,
ни за многе јунаке које смо имали,
мишице снажне и сабље бритке.

Слеп си био, али ипак си видео,
и забележио све својим гуслама,
сваку важну битку и период цео,
у ком си живео, да пренесеш нама.

У то славно време највећих битака
забележио си славне догађаје.
Ремек дело право песма ти је свака
и свака ће заувек у нама да траје.

Битка на Мишару и на Чокешини,
велике србске битке и победе,
да само оне су допринос једини,
к’о нечији читав опус оне вреде.

А те две су песме само мали део,
оног што за собом за Србство остави.
На задатку, с пером, кроз свој живот цео:
историчар, хроничар што се ретко јави.

Још у стиху, с гуслама, све то забележи…
То је величина што се ретко среће.
Баш у томе твоја величина лежи
и због тога те нико надмашити неће.