Да братске љубави тада било није,
данас не би било ни капе Шајкаче,
једног од симбола данашње Србије,
са којим се бори и весели јаче…

Може л’ Српске војнике да замисли ико,
да капу Шајкачу немају на глави…,
јер је на њу народ толико навик’о,
да је као симбол свих победа слави.

На глави је имаше, јунаци, Шајкаши,
по којим и јесте баш добила име,
граничари, ратници, на Дунаву, наши,
који су је носили због ледене зиме.

Водили су многе, честе, тешке битке,
али памте једну, кад једва опсташе…
Тад у помоћ дођоше браћа, сабље бритке…
Шумадинци гинуше, спремно, уз Шајкаше!

Шумадијске браће да им није било,
кад одлучне битке с Мађарима бише,
не би се Шајкаче име прославило…
Шумадинци не хтеше скинути је више,

да их сећа на те дане братске слоге
и победе Срба у те важне дане,
коју су следиле, од тад, друге многе…
Све су биле слогом и братством саткане!

И данас Шајкача чува успомену,
кад су Шумадинци на Дунаву били,
да би браћи притекли у помоћ, у трену,
битку за опстанак, када су водили.