Има једна земља, дивља и крвава,
у њој се рађају људи као вуци.
И у миру за бој, љут, су увијек спремни,
с ножем под јастуком, к’о некад хајдуци.

Не дирај их, би’ће срећни у свом миру
и неће их бити брига ни за кога,
ал’ такни их само, крви да окусе…
Тада за њих нема закона до Бога.

Довољно је само да крв намиришу
и одмах се буди нарав успавана.
Гени у бој зову, сјете се предака,
крви се морају напит’ од душмана…