Неретљани, ви сте некад сила били,
док сте били Јужних Срба морнарица.
Од кад су вас вјерама, туђим, раздијелили
једва да имате честитих дублица.

Изгубисте бродове, острва и море,
изгубисте слободу, част, храброст и име.
На вашем се мору туђе пјесме оре,
друге поздрављају осеке и плиме.

На старо јунаштво ништа ни не сјећа,
Неретванци сада другим се клањају.
Не гори на столу више славска свијећа,
дјеца српске претке више вам не знају.

Док слависте: Водена, Весну, Триглав Бора,
Сварожића, Дајбога, што са неба сија,
били сте владари цијелог Сињег мора,
данак вам је морала плаћат’ Венеција.

Били сте познати као Паганија,
пошто своје вјере, старе, дали нисте,
ни кад се покрсти читава Србија…
Од свих Срба, задњи Хришћанство примисте.

Сад ваше побједе неко други слави,
ваше славне битке и име својата,
а ви, због подјеле, радите о глави
ономе ког требате сматрати за брата.