Kad nekog odgoji srpska baba,
hraneć’ ga slavnim mitovima,
od takvog ne očekuj slaba
i da milosti za zlo ima.

Kad takav dođe na carski presto,
i to na, slavni, ruski baš,
doš’o je pravi na pravo mesto,
i to, sigurno, možeš da znaš.

Kad, osim ruske, krvi ima
vizantijskog i srpskog cara
i kad se stvarno ponosi njima,
on mora, moćno, carstvo da stvara.

I što god je dušmana više
i što su mu zlotvori gori,
sa većim žarom on kidiše
i sve se žešće bori.

Znajući ko su mu pradedovi,
gled’o je da rusko carstvo jača.
Junački vodiše ga snovi.
Postade vladar od knjige i mača.

S genima Mihaila VIII Paleologa
i Lazara, svetog Save, Nemanje…
stavi ih na ikone, slaveći Boga,
Arhangelskog sabora da krase zdanje.

I uspe da stvori od Rusije
silu veću i od najveće,
kakvu Evropa videla nije
i koju niko nadmašit’ neće.