Bilo je junaka od megdana,
bile su mnoge megdandžije,
ali od našeg Kursule Jovana
sigurno većeg bilo nije.

Samo u borbi jedan na jedan,
trideset četiri glave u nizu…
Nema ga ko bi bio vredan,
da bi Kursuli bio i blizu.

Ko kod bi Jovana izaziv’o,
sa njim na megdan izlazio,
on bi mu lako dokaziv’o
da nije ‘zalud čuven bio.

Zapalio bi lulu duvana,
pa tako u borbu polako iš’o,
na konju, prvo kasa lagana,
a onda bi zajuriš’o…

Sablju drž’o bi na ramenu,
jurnuo pravo ka protivniku,
koji bi u njemu, u tom trenu,
video svoje smrti sliku.

Od njega nije bilo spasa.
Džaba im puške i kubure…
Ubrzo, pali bi, bez glasa,
sa konja koji i dalje jure.

Pobednik beše do samog kraja.
Ne izgubi nikad megdana.
Njegove pobede, blještavog sjaja,
sijaju u nama do ovih dana.