Dok neki narodi tek za ropstvo znaju,
slabi da se ikad za slobodu bore,
drugi i njima i drugim vladaju,
u snazi moćne kraljevine tvore.

Neki se dignu do takvih visina,
da stvore carstvo, a takvih je malo…
Takva beše Dušana Silnog carevina,
za čiju moć je pola sveta znalo,

jer stvori carstvo, moćno, na tri mora,
moćnije od Rima i od Vizantije,
šireći se lako, skoro bez otpora,
jer od njega većeg tada bilo nije.

Nisu ga ‘zalud zvali Dušan Silni…
On je silan bio kad se bitka bije,
a u miru sluga Božiji, umilni:
gradio je crkve, svud širom Srbije.

U velikim bitkama, uvek pobednik:
Protiv Ugra, Bugara, protiv Vizantije…,
a na polju pravde stvori Zakonik,
da u carstvu niko obespravljen nije.

Širio je carstvo do kraja života,
tom širenju k’o da nije bilo kraja…
Tada Srbin biti bilo je divota,
to je bilo vreme našeg pravog sjaja,

kada dostigosmo nivo carevine,
što je primer koji zauvek ostaje.
Pravo da do najvećih visina se vine,
Srbiji car Dušan večno će da daje.