Pesniče naš veliki, dalekovidi!,
toliko za Srbiju svoju si dao,
da se i najučeniji od nas postidi…,
a nisi ni školu, čak ni vid imao.

Da te nije bilo, ne bismo ni znali,
za mnoge velike srbske slavne bitke,
ni za mnoge junake koje smo imali,
mišice snažne i sablje britke.

Slep si bio, ali ipak si video,
i zabeležio sve svojim guslama,
svaku važnu bitku i period ceo,
u kom si živeo, da preneseš nama.

U to slavno vreme najvećih bitaka
zabeležio si slavne događaje.
Remek delo pravo pesma ti je svaka
i svaka će zauvek u nama da traje.

Bitka na Mišaru i na Čokešini,
velike srbske bitke i pobede,
da samo one su doprinos jedini,
k’o nečiji čitav opus one vrede.

A te dve su pesme samo mali deo,
onog što za sobom za Srbstvo ostavi.
Na zadatku, s perom, kroz svoj život ceo:
istoričar, hroničar što se retko javi.

Još u stihu, s guslama, sve to zabeleži…
To je veličina što se retko sreće.
Baš u tome tvoja veličina leži
i zbog toga te niko nadmašiti neće.