Uzalud mi donosite vaše tamne slike!
Ja ih odmah svetlim bojama prebojim.
Mogu da budu i ne znam kolike…,
ja ih spremno čekam, sa četkama mojim!

Uzalud tražite tamnu stranu sveta!
Ja vam odmah pokažem onu svetlu stranu.
Možete probati, meni to ne smeta,
i stotinu puta u jednome danu…

Uzalud pričate: Daleko je nada…
Na to gledam samo kao na neznanje.
Beznadežnost neću prihvatit’ nikada,
jer je svaki problem tek prolazno stanje,

koje je nestalno, k’o i druge stvari:
na, primer, k’o kiša, ili grmljavina…
Voda je sad tečna, sad led, il’ u pari…
Tako i dan čine i svetlo i tmina.

‘Zalud govorite: treba se predati,
nema više smisla da se čovek bori.
Odmah ću vam protivargumente dati
da stvarnost sasvim suprotno govori.

Ako se predate, stvarno nema spasa,
ako se borite i pobedićete.
Ili ste nemoćni, bez volje i glasa,
il’ sebi kažete: možete i smete.

Da li ćete živeti u svetlu, il’ tami,
dal’ vas sutra bolje, ili gore čeka…?
Za svoje bolje borite se sami,
nešto je do Boga, nešto do čoveka.