Sjajna poeteso, biseru svog roda,
što si uzdizala Srbstvo u pesmama,
do visina samog nebeskoga svoda…
Primeru časti, ženo nad ženama.

K’o dijamant, među gomilom kamenja,
k’o gorda kneginja, među sluškinjama,
ideal čednosti, morala, poštenja…
Takvih je odavno malo među nama!

Primer besprekorne, čestite Srbkinje,
iz Kosovskog epa, sestre, prave žene…!,
al’ se ne bacaju biseri pred svinje…
Premalo je bilo umnih, da te cene.

Dala si primer novim Srbkinjama
kako se čuva ponos i čast naša
i šta je prava devojka i dama,
kako se čestita devojka ponaša…

Baš zbog čestitosti, srbskoga morala,
širom su Evrope mnogi prosci snili,
da bi svoju ljubav, možda, njima dala,
al’ su u tvom srcu samo Srbi bili.

Za tebe je Srbstvo bilo iznad svega:
iznad braka, dece…, iznad lične sreće:
– Il’ ću naći pravog Srbina svojega,
il’ me nikad niko svojom zvati neće!

Na svu žalost tvoju, i Srbstva celoga,
ne beše Srbina kakvog si sanjala,
da bude dostojan za supruga tvoga,
kako bi nam porod za budućnost dala,

al’ ostade primer, što si ostavila,
da svedoči šta je žrtva svome rodu.
Ličnu sreću, snove, ti si podredila
borbi za srbsku slavu i slobodu!