Da bratske ljubavi tada bilo nije,
danas ne bi bilo ni kape Šajkače,
jednog od simbola današnje Srbije,
sa kojim se bori i veseli jače…

Može l’ Srpske vojnike da zamisli iko,
da kapu Šajkaču nemaju na glavi…,
jer je na nju narod toliko navik’o,
da je kao simbol svih pobeda slavi.

Na glavi je imaše, junaci, Šajkaši,
po kojim i jeste baš dobila ime,
graničari, ratnici, na Dunavu, naši,
koji su je nosili zbog ledene zime.

Vodili su mnoge, česte, teške bitke,
ali pamte jednu, kad jedva opstaše…
Tad u pomoć dođoše braća, sablje britke…
Šumadinci ginuše, spremno, uz Šajkaše!

Šumadijske braće da im nije bilo,
kad odlučne bitke s Mađarima biše,
ne bi se Šajkače ime proslavilo…
Šumadinci ne hteše skinuti je više,

da ih seća na te dane bratske sloge
i pobede Srba u te važne dane,
koju su sledile, od tad, druge mnoge…
Sve su bile slogom i bratstvom satkane!

I danas Šajkača čuva uspomenu,
kad su Šumadinci na Dunavu bili,
da bi braći pritekli u pomoć, u trenu,
bitku za opstanak, kada su vodili.