Stvorio je Srpsku crkvu i državu
i srpsku školu, srpsko vaspitanje…
Slavismo kroz vekove, zato, svetog Savu.
Zato ga slavimo i sad, ništa manje.

Klanjaše se redom njegovim moštima,
ne samo Srbi, već i Muslimani,
Katolici, Jevreji… Pomagaše svima!
O tome pisaše putopisci strani.

Mileševa beše mesto hodočasno,
mesto isceljenja od bolesti svake.
Sveti Sava pomaže, beše svima jasno:
mnogi progledaše, ostaviše štake…

Bojali su ga se i Turci došljaci,
zato Mileševu nisu ni dirali,
a i kad su hteli, njegovi zemljaci,
mada poturčeni, na njeg’ nisu dali.

Tako beše, sve do vlasti Sinan paše,
što odluči mošti njegove da spali,
jer on ustanike srpske pomagaše,
u Banatu što su na Turke ustali.

Jadni Sinan paša nije znao da je
bio samo oruđe u Bož’jim rukama,
da pomogne svecu da zauvek traje
i svoj duh raširi među svima nama.

Na brdu Vračaru strašan oganj planu!
I vatra moćnu energiju stvori!,
po celoj Srbiji vetrom razaslanu,
da se Srbin jače za slobodu bori!