Ima jedna zemlja, divlja i krvava,
u njoj se rađaju ljudi kao vuci.
I u miru za boj, ljut, su uvijek spremni,
s nožem pod jastukom, k’o nekad hajduci.

Ne diraj ih, bi’će srećni u svom miru
i neće ih biti briga ni za koga,
al’ takni ih samo, krvi da okuse…
Tada za njih nema zakona do Boga.

Dovoljno je samo da krv namirišu
i odmah se budi narav uspavana.
Geni u boj zovu, sjete se predaka,
krvi se moraju napit’ od dušmana…